наверх
 

Альберт Ороско и Эдвард Риверо. «Йоронас из Хуареса»

Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
 
 
В апреле 2020 года платформа концептуальных архитектурных конкурсов Blank Space объявила победителей седьмого ежегодного конкурса Fairy Tales (англ. «волшебные сказки»). Жюри были отобраны лучшие работы — истории предостережения и надежды в непростые времена.
 
На конкурс Fairy Tales 2020 года поступили работы из более чем 65 стран. В состав жюри вошли 20+ ведущих архитекторов, дизайнеров и писателей, включая Элисон Брукс (Alison Brooks), Марка Цурумаки (Marc Tsurumaki), Дуэйна Ойлера (Dwayne Oyler), Дженни Ву (Jenny Wu), Гейл Карсон Левин (Gail Carson Levine) и Артура Маму-Мани (Arthur Mamou-Mani).
 
«В то время как наша реальная жизнь становится все более сюрреалистичной, в этих историях нас особенно привлекает свойственное волшебным сказкам сочетание мрачности и оптимизма», — рассказал член жюри Марк Цурумаки, директор LTL Architects. Таким образом, жюри наградило, в соответствии с духом времени, тревожные рассказы, оставляющие надежду на будущее.
 
В 2020 году жюри выбрало трех победителей и вручило поощрительные премии авторам еще 11-ти работ.
 
Первый приз получили дизайнеры Тамаш Фишер (Tamás Fischer) и Карлотта Коминетти (Carlotta Cominetti) из архитектурной студии VIRGINLEMON (Париж) с историей под названием The Year Without a Winter («Год без зимы»).
 
Второй приз жюри присудило сказке Symbiosis («Симбиоз»), созданной литовскими архитекторами Александром Чеботаревым и Лаурой Куршветите (Aleksandr Čebotariov and Laura Kuršvietytė), которые живут и работают сейчас в Брюсселе.
 
Третью премию получили архитектор Альберт Ороско (Albert Orozco) и педагог-исследователь Эдвард Риверо (Edward Rivero) за историю Lloronas of Juárez («Йоронас из Хуареса»).
 
Альберт Ороско и Эдвард Риверо: «„Йоронас из Хуареса“ — это повествование о продолжающемся насилии в отношении мигрантов, особенно женщин и детей, совершаемом на национальных границах государствами, возникшими в результате переселенческого колониализма. Посредством перекрестного анализа мы используем протестное искусство, исторический нарратив и ландшафтный урбанизм, чтобы переосмыслить экологию на границе Мексики и США, какой она могла бы быть, если мы станем ближе к земле. В частности, наш проект критикует расистскую иммиграционную политику, гендерные идеологии и ксенофобскую логику, которые сходятся в фокусе проектирования и возведения границ и тюрем. Через рассказ о борьбе и сопротивлении главных героев нашей истории мы обращаем внимание на неотложную необходимость упразднения иммиграционных лагерей, в которых заключены мигранты по всей территории Соединенных Штатов. Мы выражаем солидарность с мигрантами, борцами за права иммигрантов, критически настроенными учеными, художниками, дизайнерами, а также общественными организациями, продолжающих сопротивляться строительству империй и которые движутся в направлении будущего без границ».
 
Об авторах: Альберт Ороско — архитектурный дизайнер из Лос-Анджелеса, штат Калифорния, который посвятил себя изучению проектов, отражающих проблемы окружающей среды, расизма, иммиграции и идентичности. Его текущая работа находится на стыке мексикано-американской истории, мифологии, географии и архитектуры, формируя нарратив, критикующий колониальную архитектуру. В частности, Ороско надеется создать больше возможностей для сотрудничества между художниками, учеными, активистами и архитекторами, чтобы разрабатывать экологически устойчивые пространства для исторически обездоленных сообществ. Эдвард Риверо — ученый и преподаватель, интересующийся пересечениями образования, проектирования и политической власти с технологиями. Его текущая работа исследует нарративы и идеологии, возникающие в процессе вовлечения детей из недоминирующих сообществ в программы проектного развивающего обучения.
 
Полный состав жюри конкурса: Alison Brooks (Alison Brooks Architects), Marc Tsurumaki (LTL Architects), Jenny Wu and Dwayne Oyler (Oyler Wu Collaborative), Beatriz Colomina (Architectural Historian), Mecky Reuss and Ana Paula Ruiz Galindo (Pedro y Juana), Gail Carson Levine (Author), Arthur Mamou-Mani (Mamou-Mani LTD), Manuelle Gautrand (Manuelle Gautrand Architecture), Lorena Cano Acosta and Nicolas Mendoza Ramos (Fairy Tales 2019 Winners), Alexander Walter (Archinect & Bustler), David Basulto (ArchDaily), Sarah Curry and Adam Fogel (AIAS), Matthew Hoffman, Francesca Giuliani and Anna Creatura (Blank Space).
 
 
 

ЙОРОНАС ИЗ ХУАРЕСА

АЛЬБЕРТ ОРОСКО И ЭДВАРД РИВЕРО

 
3:33 am
 
Ма, Ма, Мама!
Где ты мамочка?
 
Хуанито очнулся от кошмара на холодном первом этаже весь в поту. Его тонкое термическое одеяло лежало в нескольких дюймах от его рук, а ветхая спальная подушка забилась под ноги. Тетя Маргарита, спавшая рядом, проснулась от его криков и погладила его плечо.
 
— Шш… шш… шш, все будет хорошо, — прошептала тетя Маргарита.
 
«Я видел во сне Ла Йорону, плачущую женщину, тетушка, — воскликнул Хуанито. — На ней было белое платье, она тащилась за мной через Рио-Гранде в наш старый город Хуарес, крича: „О, дети мои, где мои дети“. Она догнала меня, схватила, и тут я проснулся. Ай, тетя, мне так страшно!»
 
«Милый мой мальчик, здесь нечего бояться, — заверила его тетя Маргарита. — Ты ведь знаешь, что история Ла Йороны — это лишь сказка, которую взрослые рассказывают детям, чтобы те не бегали на улицу по ночам. Я здесь с тобой. Не бойся».
 
Маргарита смотрела в темное пространство иммиграционного лагеря, погруженная в свои мысли, затем сосредоточилась на бесчисленных спящих рядом с ней детях. Пока лунный свет плясал вокруг дыр в проволочных заборах, окружавших их, Маргарита думала о боли Ла Йороны; боли, которую та испытывает от потери своих детей, и о вечном скитании в поисках их.
 
«Тетя? — спросил Хуанито, смущенный тем, что Маргарита грезила о чем-то. — Разве Ла Йорона не злая ведьма, похищающая детей?»
 
«Нет, Хуанито. В этих мифах, созданных мужчинами, женщины всегда злодейки. Позвольте мне рассказать тебе совсем другую историю Ла Йороны. Помнишь макиладорас, фабрики в Хуаресе, где работала твоя мама до того, как мы уехали в Соединенные Штаты? Так вот, твоя мать и другие работники макиладоры собираются вместе, чтобы придумать план по спасению тебя и всех своих детей. Они называют себя „Йоронас из Хуареса“. Это союз матерей, которых пограничный патруль разлучил с детьми. Когда их боссы уходят домой, они собираются на фабриках, чтобы работать над проектами, призывающими к упразднению иммиграционных лагерей и переосмысливают пограничную инфраструктуру».
 
Хуанито смутился: «Но разве макиладоры — это не просто фабрики, где шьют одежду?»
 
«Да, но не только. Ночью Йоронас из Хуареса превращают макиладорас в ночную творческую лабораторию. Они создают произведения искусства и модели, способствующие исцелению земли и восстановлению естественного пути жизни. Помнишь, как твоя мама говорила: „Вода — это жизнь?“»
 
Вода это жизнь
Волны океана
Звуковое зелье спокойствия душ
Потоки речных течений настолько сильные
Что пробивают дорогу сквозь камни
 
Ла Йорона выходит из озера
Слезы капают как капли дождя
Ее стенания гремят во тьме
Мы чувствуем боль Ла Йороны
 
Маргарита продолжает: «Все мы связаны круговоротом воды. На самом деле и ты, и я, и все вокруг нас состоят в основном из воды. Без воды нет жизни. На протяжении всей истории империи строили системы сооружений для управления водной сетью и прокладывали каналы, чтобы установить свои границы.
 
Рио-Гранде, которая когда-то величественно протекала через то, что мы называем пограничными землями, теперь обмелела и ее загрязненные сточные воды плещут по ту сторону границы у Хуареса.
 
Плотины и каналы расчленили естественное течение реки, и человек назвал ее границей между США и Мексикой. Хуанито, эта священная река, которая тысячелетиями давала жизнь и пищу, теперь используется для того, чтобы отделить людей от их семей».
 
«Но какое это имеет отношение к моей матери и Йоронас из Хуареса?» — недоумевает Хуанито.
 
«Ну, как я уже говорила, матери собираются вместе, чтобы разработать планы, направленные на восстановление ущерба, нанесенного Рио-Гранде и окружающей среде вокруг нее с момента создания границы между США и Мексикой. Они требуют справедливости не только для таких иммигрантов, как мы, но и для земли и реки. Я слышала от других женщин в иммиграционных лагерях, что они придумали альтернативное видение приграничья. Разделяющие территорию границы будут вплетены в ландшафт городов, чтобы вернуть людям воду. Различные уровни земли от центра реки до горного кряжа, будут содержать парки, сельскохозяйственные фермы, заповедники для растений и животных, где различные формы жизни сливаются в одно целое в центральной точке: переосмысляя нынешнее пересечение пограничной стены, Эль-Рио-Гранде и речной границы. На протяжении веков приграничье делилось на множество частей разными человеческими племенами, народами и государствами. Женщины считают, что пришло время вернуть в прежнее состояние землю, демонтировав границу, оставившую шрам на материке, и восстановить естественный порядок жизни. Они встречаются с общественными организациями по защите прав иммигрантов, и даже одна женщина-конгрессмен из Нью-Йорка встретилась с ними, чтобы обсудить их предложения. Цель состоит в том, чтобы омолодить ландшафт вдоль реки Рио-Гранде и превратить приграничные земли в место воссоединения ранее разделенного. Они планируют создать точки культурного взаимообмена вдоль реки, где семьи могут собираться для празднования и особых церемоний, таких как День мертвых. Вместо того, чтобы быть границей, Рио-Гранде снова оживет и станет местом единства.
 
Хуанито, ты помнишь загрязнение и мусор по всей Рио-Гранде?»
 
«О да, тетя, я помню. И этот ужасный запах», — говорит Хуанито, зажимая нос.
 
«Да, Хуанито. По берегам рек витает запах загрязнения и смерти. Под землей Рио-Гранде погребены воспоминания обо всех тех, кто погиб от мощи реки. Мы должны уважать реку и чтить все души, которые сейчас являются ее частью. Йоронас из Хуареса представляют пейзаж вдоль реки Рио-Гранде полным жизни и цветов. Они мечтают о воссоединенной реке так же, как мечтают о воссоединенных семьях».
 
«Хуанито, Хуанито, Хуан», — прошептала Маргарита, тихо встряхнув его.
 
Хуанито погрузился в глубокий сон. Маргарита с облегчением притянула его к себе и взяла на руки. Приготовившись ко сну, она улыбнулась и уставилась в угол камеры. На секунду она начала верить в свою собственную историю. За три месяца пребывания в иммиграционных лагерях она слышала истории о семьях, живущих по ту сторону колючей проволоки, которые собираются помочь им сбежать отсюда. День за днем ​​она лелеяла надежду, что ее сестра Мария делает все возможное, чтобы вызволить их. Прижимая Хуанито ближе, она могла только гадать, где ее собственные дети. Все ли с ними в порядке? Маргарита задавалась вопросом, увидит ли она когда-нибудь снова своих детей. Двум младшеньким было всего по пять и шесть лет. Они не знали ни номера ее телефона, ни адреса, по которому можно было бы ее найти. Хуже всего то, что Иммиграционная и таможенная полиция США (ICE) не заботилась о том, чтобы сохранить семьи вместе, и не предоставила ей никаких средств связи с ними. Несмотря на это, Маргарита знала, что должна сохранять надежду и твердость ради своего племянника Хуанито. Закрыв глаза, она еще крепче прижала Хуанито и заплакала:
 
«О, дети мои, где мои дети?»
 
Плачущие женщины
Сажают бархатцы для павших душ
Рио-Гранде снова соединяет
Семьи, разлученные пограничниками
 
Что происходит, когда материнская боль
Переплетается с работой народных масс?
Мечта расцветает
От коллективной надежды
 
 
 
Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
 
 
Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
 
 
Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
 
 
Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
 
 
Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
Lloronas of Juárez by Albert Orozco and Edward Rivero
 
 
 

LLORONAS OF JUÁREZ

BY ALBERT OROZCO AND EDWARD RIVERO

 
Ma, Ma, Mama!
Where are you mom?
 
Juanito woke up from a nightmare on the cold ground floor covered in sweat. His thin space blanket laid a few inches from his grasp and his dilapidated sleeping pad had slipped underneath his feet. Auntie Margarita, who slept next to him, woke up to his screams and began to caress his shoulder.
 
“shh…shh…shh, everything is going to be okay,” Auntie Margarita whispered.
 
“I saw La Llorona, the wailing woman, in my dream Auntie” cried Juanito. She was wearing a white dress, trailing me through the Rio Grande in our old city of Juárez, screaming “oh my children, where are my children.” She caught up to me, grabbed me, and then I woke up. Ay! Auntie, I am so scared!”
 
“My dear boy, there is nothing to be afraid of,” Auntie Margarita assured him. “You know that the story of La Llorona is nothing but a tale adults tell their children to keep them out of the streets at night. I am here with you. Do not be afraid.”
 
Margarita gazed out into the dark space of the detention center, lost in thought, and focused on the countless children sleeping next to her. As the moonlight danced around the holes of the wired fences that caged them in, Margarita thought about La Llorona’s pain; the pain of losing her children and wandering for an eternity in search for them.
 
“Auntie?” Juanito asked perplexed by Margarita’s daydreaming. “Isn’t La Llorona an evil witch that kidnaps children?”
 
“No Juanito. Women are always villainized in these myths created by men. Let me tell you a different story of La Llorona. Remember the maquiladoras, the factories in Juárez, where your mom used to work before we journeyed to the United States? Well, your mother and other maquiladora workers are gathering to come up with a plan to rescue you and all their children. They call themselves “Lloronas of Juárez.” They are a collective of mothers who have been separated from their children by the border patrol. When their bosses go home, they gather in these factories to work on projects that call for the abolition of detention centers and that reimagine the infrastructure along the border.”
 
Juanito confused, “But aren’t maquiladoras just places to make clothes?”
 
Yes, but they are more than that now. At night, the Lloronas of Juárez transform the maquiladoras into an after-dark studio. They create art and models that seek to heal the land and restore the natural flows of life. Remember when your mother used to say “water is life?”
 
Water is life
The waves of the ocean
A sonic potion that calms souls
Flows of river currents so powerful
Carve paths through stones
 
La Llorona emerges from the lake
Tears drip like rain drops
Her wails thunder throughout the darkness
We feel La Llorona’s pain
 
Margarita continues “we are all connected by the cycle of water. In fact, you and I, and everyone around us is made up of mostly water. Without water there is no life. Throughout history, empires have built structures to control water systems and carved the land to establish their borders.
 
The Rio Grande, which once ran majestically across what we call the borderlands, now sputters polluted waste water on the Juárez side of the border.
 
Dams and canals have dismembered the natural flow of the river and Man has named it a border between the U.S. and Mexico. Juanito, this sacred river which provided life and nourishment for thousands of years is now used to divide people from their families.”
 
“But what does this have to do with my mother and the Lloronas of Juárez?” Juanito wonders.
 
“Well, as I was saying, the mothers congregate to develop plans that seek to restore the damage done to the Rio Grande and the environment around it since the creation of the U.S./Mexico border. They demand justice for the land, the river, and for migrants like us. I heard from the other women in the detention centers that they have come up with an alternative vision for the borderlands. The lines that divide will be woven into the cities’ landscape to bring water back to the people. The various tiers that it creates from the center of the river to the other edge will host layers of parks, agriculture, plant reserves, and animal habitats where different life-forms can merge upon a central point: reimagining the current intersection where the border wall, el Rio Grande, and the river border collide. Over the centuries, the borderlands have been dismembered into many pieces by nations created by men. The women believe it is time to restore the land by dismantling the border that scars the earth and restoring the natural order of life. They are meeting with immigrant rights community organizations and there is even a congresswoman from New York that met with some of the women to talk about their vision. The goal is to rejuvenate the landscape along the Rio Grande and reclaim the borderlands as a place of reunification. They plan to create places of mutual exchange alongside the river where families can gather for celebrations and for special ceremonies like Day of the Dead. Rather than serving as a border, the Rio Grande will once again come to life and become a place of unity.
 
“Juanito, do you remember the pollution and trash all along the Rio Grande?”
 
“Oh yes auntie I remember. And that awful smell” says Juanito while pinching his nose.
 
Yes Juanito. The smell of pollution and death lingers all along the rivers’ banks. Buried underneath the soil of the Rio Grande are the memories of all those that lost their lives to the might of the river. We must respect the river and honor all the souls that are now a part of it. The Lloronas of Juárez imagine a landscape along the Rio Grande full of life and flowers. They dream of a reunited river just as they dream of reunited families.
 
“Juanito, Juanito, Juan.” Margarita whispered to him as she quietly shook him.
 
Juanito had fallen into a deep slumber. Margarita relieved tugged him close to her and held him in her arms. As she positioned herself to sleep, she smiled and stared at the corner of the cell. For a second, she began to believe her own story. In the three months of being in the detention centers, she heard stories of families on the outside plotting to help them escape from these concentration camps. Day after day, she held onto the hope that her sister Maria was doing all she could to get them out. As she held Juanito closer, she could only wonder where her own children were. Were they okay? Margarita wondered if she would ever see her children again. The two were only five and six years old. They did not know her phone number or have an address to locate her. Worst of all, ICE was not preoccupied with keeping families together and had not given her any means of contacting them. In spite of this, Margarita knew she had to remain hopeful and strong for her nephew Juanito. As she closed her eyes, she held Juanito even tighter and wept:
 
“Oh my children, where are my children?”
 
The wailing women
Plant marigolds for fallen souls
The Rio Grande now reconnects
Families separated by border patrols
 
What happens when mothers’ pain
Interweaves with grassroots work?
A dream blossoms
From collective hope
 
 

19 марта 2022, 20:03 0 комментариев

Комментарии

Добавить комментарий