наверх
 

Olson Kundig. «Добро пожаловать на 5-й фасад»

WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
 
 
 
С тех пор как в 2014 году платформа Blank Space объявила о своем первом конкурсе сказочного архитектурного нарратива, быстрый рост популярности конкурса может быть удостоен отдельного исследования. В 2016 году на конкурс Fairy Tales было подано более 1500 заявок из 67 стран, что сделало его одним из крупнейших архитектурных конкурсов мира. Кроме того, уровень творчества был как никогда высок: от пронизывающих историй, основанных на недавних происшествиях, до наводящих на размышления критических исследований текущего и будущего состояния архитектуры.
 
По словам основателей платформы Blank Space Мэтью Хоффмана и Франчески Джулиани, получение такого количества историй от самых лучших и ярких представителей творческих профессий — один из захватывающих аспектов проведения конкурса Fairy Tales: «Те, кто принял участие в конкурсе, не только впечатляюще талантливы, они смелые новаторы, раздвигающие рамки известной нам архитектуры. Они обращаются к важнейшим для архитектуры темам, и они способны изменить архитектурное проектирование, его приоритеты и будущие направления».
 
Победителей выбирало междисциплинарное жюри, в состав которого входили: Ганс-Ульрих Обрист (Hans-Ulrich Obrist), Элизабет Диллер (Elizabeth Diller), Эллисон Арифф (Allison Arieff), Брэдфорд Шеллхаммер (Bradford Shellhammer), Дэниел Саймон (Daniel Simon), Дрор Беншетрит (Dror Benshetrit), Сильвия Лавин (Sylvia Lavin), Кристина Гоберна (Cristina Goberna), Аарон Бетски (Aaron Betsky), Роберт Макки (Robert McKee), Александр Уолтер (Alexander Walter), Дэвид Басульто (David Basulto), Бекки Квинтал (Becky Quintal), Мэтью Хоффман (Matthew Hoffman) и Франческа Джулиани (Francesca Giuliani).
 
В 2016 году жюри выбрало трех победителей и вручило поощрительные премии авторам еще 10-ти работ.
 
Первая премия досталась команде архитектурного бюро Olson Kundig из Сиэтла, основанного в 1966 году и получившего в 2009 году Национальную премию Американского института архитекторов (AIA). В 2014 году портал TEHNE писал о другом кроссдисциплинарном архитектурном нарративе бюро Olson Kundig — проекте «Дом, который построил Джек» (The House That Jack Built).
 
В состав авторского коллектива бюро Olson Kundig вошли Алан Маскин, Джером Трайон, Кевин Скотт, Габриэла Франк и Кэти Миллер. Команда под руководством директора Алана Маскина создала прекрасную фантастическую историю под названием «Добро пожаловать на 5-й фасад», с головой уносящую нас в будущее, которое достаточно похоже на наше, но наполнено новыми вызовами, возможностями и проблемами.
 
«Наша заявка на Fairy Tales 2016 по касательной задевает текущее исследование бюро Olson Kundig о городских крышах — в значительной степени забытом верхнем слое города. Идея применения нарративного фильтра как к реализованным, так и к концептуальным проектам, стала еще одним способом критического изучения архитектурных идей. Наш проект „Добро пожаловать на 5-й фасад“ использовал научную фантастику в качестве традиционного средства визуализации конкретного будущего с точки зрения как его потенциала, так и имеющихся опасностей», — рассказал Алан Маскин, директор Olson Kundig.
 
Вторую премию получил Хагай Бен Наим (Hagai Ben Naim), студент архитектурного факультета, обучающийся в Париже, за работу «Парижская колыбельная».
 
Третье место занял Коби Логендрараджа (Kobi Logendrarajah), студент архитектурного факультета Университета Ватерлоо (Канада), за «12 морских миль».
 
10 поощрительных наград (honorable mentions) жюри присудило следующим участникам: Sean Cottengim & Alex Gormley; Scott Lindberg & Katherine Nesse; Rubin Quarcoopome; Liao Hung Kai & Huang Hsiao Rou; Patch Dobson-Pérez; Nicola Chan, Nikolas Kourtis & Pui Quan Choi; Kostis Ktistakis; Will Fu; Mark Morris & Neil Spiller; and Olalekan Jeyifous.
 
 
 
 

ДОБРО ПОЖАЛОВАТЬ НА 5-Й ФАСАД

Авторский коллектив OLSON KUNDIG: АЛАН МАСКИН, ДЖЕРОМ ТРАЙОН, КЕВИН СКОТТ, ГАБРИЭЛА ФРАНК, КЭТИ МИЛЛЕР

 
 
 
 
Мой криотехник описал, что произошло:
 
«Инфаркт миокарда начался в середине первого акта пьесы Артура Миллера „Вид с моста“ в театре Phoenix Playhouse. Несмотря на то, что кардиопульмональная поддержка помогла вашему сердцу биться в течение всей 30-минутной поездки в машине скорой помощи, по прибытии вас признали мертвым. Браслет из нержавеющей стали на вашем левом запястье был украшен надписью CRYONIC ALERT. На карточке в вашем бумажнике были указаны медицинские протоколы, которые, в свою очередь, послужили основанием для немедленного перевода в Фонд продления жизни „Аль-Крио“».
 
«Ваше обнаженное тело погрузили в ледяную ванну. Началась профузия — процесс удаления крови из вашего тела, кровь была заменена нетоксичным раствором, сохраняющим клетки при замораживании».
 
«Вашу голову отрезали — это была относительно новая процедура на момент вашей смерти, — и поместили вертикально рядом с телом в цилиндрический резервуар из нержавеющей стали, где постепенное охлаждение довело температуру вашего тела до −196°С».
 
«Резервуар хранился вместе с сотнями других в течение многих десятилетий криоконсервации».
 
Криотехник предпочла не называть это глубокой заморозкой, она использовала термин «Большой сон». Я не помню, как просыпался. В основном просто вспышки света, перемежающиеся с тем, что, как я полагаю, было циклами сна/сновидений. Я находился под действием сильных седативных препаратов в течение нескольких месяцев лечения после реплантации головы. А потом были тесты. Множество тестов. Медицинских, физических и психологических. В течение почти двух месяцев мой техник был единственным, кого я осознавал. Но однажды, глядя в окно со своей кровати, я увидел что-то, движущееся на фоне неба, и произнес: «…птиииии-ииица…..птица…» Первое слово ребенка.
 
«Пациент пересек контрольную точку 149», — прошептала она в гарнитуру.
 
После этого дня людей вокруг меня стало больше, в основном техников, затем началось медленное знакомство с другими пациентами. Для получивших новую жизнь проводились сеансы групповой терапии. Те немногие, у кого была семья, с которой можно было связаться, считались чужими среди тех самых людей, которые, как они отчаянно надеялись, теперь будут принимать их и заботиться о них. Моя прапрапрапрабабушка якобы живет в городе, который раньше назывался Чандигарх, в стране, которая все еще называется Индией. «Она не ответила на наши попытки связаться с ней, — сказали мне. — Обычное дело».
 
Такие сироты как я оказались в «Аль-Крио» затруднительном положении: все возможности планирования долгосрочного крионического ухода в мою эпоху касались только оживления. Личные ресурсы и имущество большинства из нас давно перешли к потомкам. Сегодня почти все правительства мира включились в процесс оказания помощи. Теперь сироты после возвращения к жизни получают стипендии, которых, при разумном расходовании, может хватить на шесть-семь месяцев. Мы посещаем занятия по работе с гарнитурами дополненной реальности и недельные курсы по выживанию после «воскрешения».
 
В чемодане, который мне дали при выписке, была одежда и несколько шейных бандажей, виртуальный банковский счет, купоны на питание и проживание в мотеле, месячный запас обезболивающих, батарейки, мой старый браслет Cryonic Alert и проездные билеты.
 
«Пациентам, возвращающимся в реальный мир в одиночку, мы советуем вернуться туда, где они жили раньше — чтобы их окружали элементы, которые, как мы надеемся, покажутся им знакомыми и будут способствовать восстановлению памяти».
 
А что именно я помню? Есть воспоминания о детстве, которое, как я полагаю, было моим. Я ничего не помню о годах заморозки. В последнее время я начал замечать, что помню события, которые произошли вчера, позавчера и так далее.
 
Гарнитура дополненной реальности предоставляла обучающее видео и графические подсказки в виде слоя визуальной информации, наложенного на окружающий мир. Она показывала, как пользоваться общественным транспортом, как найти и оплатить еду и как найти центры сна. Она будила меня каждое утро, объясняла, кто проходит мимо меня, и давала советы, когда я был озадачен. И мне казалось, что выбор каждый раз был моим собственным.
 
Однако не все было чужим. Вернувшись в Сиэтл, гарнитура привела меня в район, где у меня когда-то был свой бизнес. На улицах по-прежнему стояли старые кирпичные здания в неоклассическом стиле, построенные еще в девятнадцатом веке, но мой бывший офис архитектурного бюро в здании Вашингтонской обувной фабрики имел получил дополнительные слои. Весь южный фасад был движущимся. Я остановился, чтобы посмотреть вверх на ряд систем транспортировки, которые представляли собой вертикальную ферму со стеллажами овощей, вращающимися из тени на солнечный свет и обратно. Мой наушник воспроизводил видео с анимированными диаграммами, которые иллюстрировали пошаговый процесс, запускающий кинетические механизмы для поддержки фотосинтеза.
 
Самое большое изменение в моем старом районе произошло там, где здания встречались с небом. Инструкции на моей гарнитуре вели меня вверх по главной лестнице в совершенно новый городской слой.
 
«Добро пожаловать на Пятый фасад. Здесь вы будете жить и работать».
 
За те десятилетия, что я спал, крыши Сиэтла изменились. Серые гидроизоляционные мембраны, оборудование отопления, вентиляции и кондиционирования воздуха, машинные отделения лифтов, давно опустевшие водонапорные башни и километры воздуховодов сменились обширным пасторальным пейзажем. Покатые зеленые холмы, общественные парки и бассейны, пастбища домашнего скота и овощные фермы были дополнены огромными коллекторами воды, солнечными батареями и ветряными турбинами. Мосты, как соединительные сухожилия, объединяли отдельные здания в непрерывный пейзаж. Я мог бродить где угодно, что я и делал.
 
Никто не говорил мне, что я должен работать и как долго; гарнитура говорила мне, что делать, только когда я этого хотел. В первые дни я бродил по крышам. Там всегда было много людей, гуляющих, прогуливающихся, занимающихся спортом и работающих. Я мог остановиться в любом месте крыши и просто начать работать, когда и если мне этого хотелось. В зависимости от того, где я останавливался, гарнитура обучала меня новым заданиям, и через некоторое время я справлялся с ними на 90% с первой попытки. Больше двух попыток никогда не требовалось. Когда я общался с другими фермерами, мы в основном говорили о работе. Некоторые хвастались количеством, другие просто гордились тем, чего они достигли. Мы прогуливались по этому огромному городскому ландшафту, смеясь и разговаривая о том, что мы сделали в тот день. Во время одной из таких прогулок я прошел мимо двух женщин, одна из которых читала стихотворение Халиля Джебрана. Наши наушники помогали нам дословно помнить тексты. «Работа — это любовь, воплощенная в жизнь...», — сказала она.
 
Мои самые первые задания заключались в сборе продуктов через двухстворчатые окна с одинарным остеклением здания Вашингтонской обувной фабрики, чьи оригинальные стеклопакеты ручной выдувки были давно демонтированы. Когда-то я был архитектором, который выглядывал из этих окон; теперь я был фермером, который проникал в них.
 
«Что происходит зимой?» — спросил я. Я не получал объяснений на все интересующие меня вопросы, но когда я спросил: «Нужно ли мне их собирать?», анимация подсказала мне каждый шаг. Вскоре я мог без раздумий собрать целый лоток зелени турнепса за один оборот. Трудно было ошибиться, когда тебя направляли и подсказывали на каждом шагу.
 
Иногда я замечал отсутствие чего-либо. Ночь, например, больше не наступала. Постоянное ощущение холода. Меня поразило отсутствие детей.
 
«Школа...?» — спросил я. Никакого ответа. «Дети...?» Ничего.
 
Не то чтобы не было отдыха, хотя никогда не было инструкций о том, чем я должен или не должен заниматься. Когда я откликнулся на знакомый звук ликования большой толпы, меня направили на стадион, расположенный к югу от здания Вашингтонской обувной фабрики. «Бейсбол....?» — спросил я. История и правила бейсбола, а также статистика каждого игрока появились над моим видом на игровое поле. Поднялась огромная овация, когда Тед Уильямс, «Малыш» (“The Kid”), вышел на поле. «Величайший отбивающий, который когда-либо жил! Единственный игрок, которого трижды включали в Национальный бейсбольный Зал славы!». Это осознание того, что «Малыш» был избран в Зал славы три раза, получив достижение, которого можно добиться только раз в жизни, трижды, сделало все ясным: смерть не устарела, она лишь стала временной.
 
«Малыш» бегал по базам со скоростью двадцатилетнего, что, скорее всего, так оно и было. Старые головы на молодых плечах, выращенных, как и все остальное. Шейные бандажи были нашей общей чертой. Они были у всех — черные кожаные, застегнутые сзади — с момента пробуждения, и я не встречал человека, у которого его не было бы.
 
Могу ли я жить вечно? Могу ли я продолжать возвращаться к жизни вечно? Можно ли вообще покончить с жизнью по-настоящему? Что случится, если я брошусь с этих выразительных мостиков, соединяющих крыши, или воспользуюсь своим японским садовым ножом, чтобы сделать надрез чуть ниже шрама, опоясывающего мою шею?
 
Решение вернуться, когда это твой выбор, — это акт освобождения и протяжения себя в вечность. Я любил свою жизнь, и решение о том, чтобы жить еще больше, казалось мне очевидным в то время. Но неоднократное возвращение как решение, принятое другими... У всех фермеров были старые головы на молодых плечах. Рабочая сила, которой суждено возвращаться бесконечно.
 
Принятие решения заняло несколько месяцев. Я отработал двенадцатичасовую смену и сложил рабочий халат. Прошел по нескольким крышам, когда гарнитура, почувствовав мое намерение, попыталась отговорить меня.
 
Моим последним воспоминанием было свободное падение.
 
 
 
WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
 
 
WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
 
 
WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
 
 
WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
 
 
WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
WELCOME TO THE 5TH FACADE BY OLSON KUNDIG
 
 
 

WELCOME TO THE 5TH FACADE

BY OLSON KUNDIG – ALAN MASKIN, JEROME TRYON, KEVIN SCOTT, GABRIELA FRANK, KATIE MILLER

 
My cryonic technician described what had happened:
 
“A myocardial infarction began midway through Act 1 of Arthur Miller’s A View from the Bridge at the Phoenix Playhouse. Although cardiopulmonary support kept your heart pumping for the 30 minute ambulance drive, you were pronounced dead upon arrival. The stainless steel bracelet on your left wrist was inscribed with CRYONIC ALERT. The card in your wallet outlined medical protocols which, in turn, triggered your immediate transfer to the Al-Cryo Life Extension Foundation.”
 
“Your naked body was submerged in an ice bath. Profusion – the process of removing the blood from your body – commenced, and your blood was replaced with a non-toxic solution that preserves cells when they freeze.”
 
“Your head was severed, a relatively new procedure at the time of your death, and positioned vertically alongside your body in a cylindrical stainless steel tank where incremental cooling brought your temperature to -196° Celsius.”
 
“Your tank was stored with hundreds of others for the many decades that comprised your cryopreservation.”
 
My cryonic tech didn’t call it a deep freeze, she called it “Big Sleep”. I don’t remember waking up. Mostly just flashes of light interspersed with what I assume were sleep/dream cycles. I was deeply sedated during the months of healing after the re-attachment. And then there were tests. Scores of tests. Medical, physical, and psychological. For nearly two months my technician was the only other thing I was aware of. While staring out the window from my bed one day I saw something moving against the sky and I spoke: “…biiiiii-iiird…..bird…” Baby’s first word.
 
“Patient crossed Milestone 149,”she whispered into her headset.
 
After that day, there were more people, technicians mostly, followed by a slow introduction to other patients. Group therapy sessions for the reborn. The few who had family to contact were considered strangers by the very people they desperately hoped would now welcome and care for them. My great-great-great-grandniece supposedly lives in what used to be called Chandigarh in what is still called India. “She has not responded to our attempts for contact,” I was told. “This is not uncommon”.
 
Orphans like me at Al-Cryo have a predicament: the full extent of long-term cryonic care planning in my era led only to rebirth. For most of us, personal resources and property were transferred to descendants long ago. Today, almost all global governments have stepped in to supply aid. Now, orphans receive stipends upon release that, if spent wisely, can carry us for six or seven months. We attend classes on how to operate augmented reality headsets and weeks of re-birth survival skill courses.
 
A suitcase they gave me during checkout included clothing and several neckbands, a virtual bank account, coupons for food and boarding centers, a month’s supply of pain medication, batteries, my old Cryonic Alert bracelet, and travel tickets.
 
“For patients re-entering alone, we encourage them to return to where they last lived – to be surrounded by elements that we hope will feel familiar and foster memory recall.”
 
And what exactly do I remember? I have memories of a childhood that I assume was mine. I remember nothing during the freeze. Lately, I’ve started to notice that I remember things that happened yesterday, the day before that and so on.
 
My headset provided me with instructional video and directional guidance graphics as a layer of visual information superimposed over my view of the world. It showed me how to take public transportation, how to find and pay for food and how to find sleep centers. It woke me each morning, explained who passersby were and offered advice whenever I was puzzled. They made it feel like these were my choices.
 
Not everything was foreign, though. Upon returning to Seattle, the headset led me to a neighborhood where I once owned a business. The streets were still lined with old neo-classical brick buildings that dated to the nineteenth century, but my former architecture office in the Washington Shoe Factory Building had new additive layers. The entire south façade was moving. I paused to stare up at a series of conveyance systems that comprised a vertical farm carrying vegetable planters that rotated plants out of the shadows and into the sunlight and back again. My headset played a video with animated diagrams that illustrated the step-by-step process that ran the kinetic mechanisms for photosynthesis.
 
The biggest change to my old neighborhood occurred where the buildings met the sky. The instructions on my headset led me up the main stairway to an entirely new urban layer.
 
“Welcome to the Fifth Façade. This is where you will live and work.”
 
During the decades that I slept, the rooftops of Seattle had changed. The grey waterproofing membranes, HVAC equipment, elevator machine rooms, long-empty water towers, and miles of ductwork were replaced with a vast pastoral landscape. Rolling green hills, public parks and swimming pools, pastures with livestock, and vegetable farms were joined by enormous water collectors, solar arrays, and wind energy turbines. Bridges, like connective tendons, unified the separate buildings into a continuous landscape. I could wander anywhere, and I did.
 
No one told me I had to work, or for how long; the headset only told me what to do when I wanted it to. In the early days, I wandered the rooftops. They were always packed with people, walking, strolling, exercising and working. I could stop anywhere along the rooftop and just start working when and if I wanted to. Depending upon where I stopped, my headset taught me new tasks and after a while I got them 90% right on the first try. It never took more than two tries. When I talked with the other farmers, we mostly talked about work. Some bragged about quantities while others were just proud of what they had accomplished. We strolled through this massive urban landscape laughing and talking about the things we made that day. During one of these walks, I passed two women and one of them was reciting a Khalil Gibran poem. Our headsets helped us remember literature verbatim. “Work is love made visible…” she said.
 
My very first tasks involved harvesting food through the double-hung single-glazed windows of the Washington Shoe Building, whose original hand-blown glass panes had been removed long ago. I once was an architect who looked out from those windows; now, I was a farmer who reached through them.
 
“What happens in winter?” I said. I didn’t get explanations for everything I wondered about but when I asked, “Should I pick these?” the animations guided me through every step. Soon, I could clear an entire tray of turnip greens in a single rotation without a second thought. It was hard to mess up when you were directed and redirected at every turn.
 
Sometimes, I noticed the absences. Night, for instance, no longer came. The constant feeling of being cold. It startled me when I realized the absence of children.
 
“School…?”   I asked. No instructions. “Children…?” Nothing.
 
It’s not as if there was no recreation, although there were never instructions on what activities I should or should not be doing. When I responded to the familiar sound of a large crowd cheering, I was guided to a stadium just south of the Washington Shoe Building. “Baseball….?” I asked. The history and rules of baseball, and the statistics for each player appeared over my view of the field. A huge ovation rose when Ted Williams, “The Kid,” came up to bat. “The greatest hitter who ever lived! The only player inducted into the Hall of Fame three times!” This realization—that “The Kid” was inducted three times, three lifetime achievements–made it all clear: death wasn’t obsolete, just temporary.
 
The Kid ran the bases with the speed of a twenty year old, which is likely what it was. Old heads on young shoulders, farmed like everything else. Neck bands were a thing we all shared. We all had them—black leather, cinched in back–since waking, I never met a person who did not.
 
Could I live forever?  Could I continue returning to life for eternity? Would it even be possible to truly end my life??? What would happen if I were to throw myself from these sinewy bridges that connect the rooftops, or use my Japanese gardening knife to slice just below the scar encircling my neck?
 
The decision to return, when it’s your choice, is an act of liberation and extension. I loved my life and the decision for more of it felt obvious at the time. But to return repeatedly as a decision made by others… All of the farmers had old heads on young shoulders. A work-force destined to return in perpetuity.
 
The decision took several months to make. I completed a twelve-hour shift and folded my work coat. I walked across several rooftops as my headset, in sensing my intention, tried to dissuade me.
 
My last memory was the free fall.
 
 

16 мая 2022, 11:55 0 комментариев

Комментарии

Добавить комментарий